Nedaleko od turističkog centra Zlatibor nalazi se Sirogojno, jedini muzej na otvorenom u Srbiji, „ Staro selo “. Formiranje ovog sela započelo je još 1979 . godine. Smešteno je na prostoru od pet hektara, a osim crkve Svetog Petra i Pavla, ovde se nalaze stare brvnare iz zlatiborskog kraja.
Muzej je sačinjen od dve celine. Prvu čini skup kuća prvobitnog izgleda i namene. Drugu celinu čine kuće prvobitnog izgleda, ali sa promenjenom namenom. To su dvorana, prodavnica suvenira, krčma, apartmanske zgrade …
Stalnu postavku Muzeja čine dve zlatiborske okućnice, u kojima posetioci mogu da se upoznaju sa načinom stanovanja z zlatiborskom kraju, krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka. Tada se živelo u zadrugama koje su brojale do 50 članova. Okućnice su se uvek pravile na padini okrenutoj ka suncu. Kuće su četvrtastog oblika i pripadaju tipu dinarskih brvnara. Bile su pokrivene šindrom, kamenim pločama ili slamom. Na krovovima su se nalazili otvori „ badže “, koji su služili za cirkulaciju vazduha. Na vrhu je bio smešten dimnjak „ kapić “.
Glavna kuća je bila centralno mesto okućnice, kao i najveći objekat u domaćinstvu. Glavno mesto u kući zauzimalo je ognjište, u kome je vatra uvek gorela. Oko ognjišta su se okupljali članovi domaćinstva, a tu su i spavali.
Vajat je objekat koji je sin dobijao kada se oženi. Vajat je oskudno opremljen i u njemu nije gorela vatra. Ukoliko bi se dim zaviorio iz vajata, to je značilo da se sin odvojio od oca.
Mlekar je služio za čuvanje mleka i mlečnih proizvoda. Jedna žena je bila zadužena za brigu o mleku. Ona se zvala „ planinka “, i samo njoj je bio dozvoljen ulaz u mlekar.
Pekara je bila smeštena uz kuću. U njoj su se pekle zalihe hleba za celu porodicu i to za nekoliko dana. U ambaru se čuvalo žito, a salaš je služio za čuvanje kukuruza u klipu. I ambar i salaš su objekti podignuti na visini, radi zaštite od vlage. U kačari se nalazio kazan za pečenje rakije i kace u kojima se drži džibra. Kačara je građena u blizini voćnjaka.
Najudaljenija od glavne kuće bila je štala. Uvek je zidana na dva sprata, na donjem je bila krupnija stoka, na na gornjem su čuvane ovce. U okviru Muzeja nalazi se i stočarski stan, sačinjen od kolibe, tora i „ kućera “.
Drugi deo postavke čine objekti sa promenjenom namenom. U dvorani i letnjoj pozornici se organizuju se izložbe, seminari, književni susreti, pozorišne predstave i koncerti. Tu jsu i izložbeni i prodajni prostor proizvoda starih zanata i kopija muzejskih eksponata. U krčmi se posetiocima nude zlatiborska jela pripremljena na starinski način. U blizini se nalaze konaci za smeštaj gostiju.
Crkva Svetog Petra i Pavla izgrađena je 1764 . godine. Podigao ju je Gregorije Smiljanić, rodonačelnik poznate svešteničke loze Smiljanića, koja je dala 16 generacija sveštenika. Posebnu vrednost čini ikonostas Simeona Lazovića, takođe iz 1764 .
U programu Muzeja je i očuvanje stariha zanata. Zbog toga se ovde nalaze tri radionice : kačarska, kovačka i grnčarska. Tokom leta se u radionicama organizuje obuka u ovim veštinama.
Etno – muzej Sirogojno na jedinstven način predstvlja način života srpskih domaćina s kraja devetnaestog i početka dvadesetog veka. Posetiocima ostaju sjajne uspomene, stoga ne čudi što Sirogojno svake godine poseti preko 100 000 ljudi.