Ovo je priča o reci Jermi – maloj, čistoj i prkosnoj planinskoj reci na Balkanu. Prkosna, jer od vajkada čak dva puta prelazi granicu, onu granicu koja je oduvek bila simbol podela, razlika i neslaganja najčešće između istih ljudi.
Izvire u Srbiji, odlazi u Bugarsku i opet nam se vraća. U ovom postu puno informacija o planinskoj Jermi ako želite da se upoznate sa turističkim atrakcijama možda pomalo zaboravljenog krajnjeg Jugositoka Srbije.
Pa krenumo redom. Reka Jerma izvire kod sela Klisure u blizini Vlasinskog jezera u Srbiji. Nakon nekih 17 km ulazi u Bugarsku, kroz takozvano Trnovsko ždrelo, da bi se ponovo posle 27 bugarskih kilometara „vratila“ u Srbiju.
Vraća se kroz atar sela Petačinci u blizini Zvonačke banje, pa posle Trnskog Odorovca „obilazi“ manastir „Poganovo“ i na kraju se uliva u Nišavu kod sela Sukova na sredini Pirota i Dimitrovgrada. Zbog ove zanimljivosti i dvojnog „državljanstva“ koje poseduje, reka se u Srbiji zove Jerma a u Bugarskoj Ерма. Površina sliva reke je oko 800 km2. Reka ima više pritoka od kojih ćemo izdvojiti samo neke: Vretensku, Blatšnicu, Kostraševsku reku, Liškovicu, Glogovšticu, Ribnidol i td…
Jerma je izuzetno čista i lepa reka. O njenom ekološkom karakteru svedoči i činjenica da u njoj žive potočne pastrmke koje su poznate po tome da žive u čistim i zdravim vodama. Osim pastrmke, u vodi reke žive i klen, skobalj, potočna mrena pa je za ljubitelje ribolova ova reka zaista mesto iz snova. A i za sve one koji u sebi još uvek čuvaju prizore iz bajki.
Kanjon reke Jerme, između Vlaške (1442 m) i planine Greben (1337 m), koji je dugačak 15 km mnogi smatraju najlepšim i najživopisnijim u Srbiji, pa čak i na Balkanu. Tih par kilometara ovog kanjona su zaista nesvakidašnji prizori netaknute prirode i lepota koje samo ona može da iskleše i oboji. Pa se tako ovde mogu videti i doživeti dva prelapa kanjonska useka, mnoštvo pećina i fantastične krečnjačke figure nalik onima u „Đavoljoj varoši“, a lepota prirode je gotovo nestvarna.
I mirisi i boje i zvuci… odišu čistotom i jednostavnom lepotom. Lepota Jerme zadire i ispod tla, uobličena u najpoznatiju pećinom u ovom kraju – „Vatrenu dupku“ u kojoj su svoje poslednje momente proveli mnogi tragači za čuvenim pop-Martinovim blagom. Blago još nije nađeno, jer čeka možda neke mnogo visprenije tragače.
U oblasti „Derekula“ korito reke je široko i tu reka teče mirno i lagano, a leti je u tom delu često duboka samo desetak centimetara pa je pravi raj zagaziti u tu plitku bistrinu. Ali se zato u klisuri prolama huk, jer se put sužava, a voda obrušava pored velikih stena, peni se i „puši“ na sve strane, a taj je huk „pesma“ za uši surih orlova, koji žive jedino u ovoj oblasti u našoj zemlji.
Dubina reke je u ovom klancu zbog suženja i znatno veća i iznosi oko 2 metra. Zanimljivo je da je reka, probijajući se kroz Vlašku planinu i planinu Greben, napravila zapravo dva izuzetna klanca, Odorovsko i Vlaško ždrelo kako ih lokalno stanovništvo zove, u kojima stenovite stranice streme i do 400 metara u visinu. Pa kada se između strmoglavih stena kroz tako uzak otvor propusti voda, dobije se i prizor i zvuk!
Kroz ove se klance sve do 1927. godine nije moglo proći, što je uticalo na to da ovaj deo zemlje ostane prilično očuvan i netaknut ljudskom rukom. Ali je onda kroz klisuru napravljena železnička pruga za potrebe rudnika „Rakita“ pa su tada ovi klanci probijeni i postali pristupačni. Kada je rudnik zatvoren, čuvenog parnog „Ćiru“ je 70-ih godina prošlog veka zamenio asfalt, jer je umesto pruge napravljen put. Od tada je poraslo interesovanje i za reku i njenu prelepu klisuru, ali i za čuveni manastir „Svetog Jovana Bogoslova“, poznatiji kao „Poganovo“, koji se nalazi uz Jermu.
Manastir „Poganovo“, nalazi se na samom ulazu u Odorovački kanjon, iz 14. je veka i zadužbina je Konstantina i Jelene Dejanović, članova poznate srpske srednjevekovne plemićke porodice. Manastir je pod zaštitom UNESCO-a što dovoljno govori o njegovom značaju i uticaju.
Put koji je zamenio prugu danas vodi preko Sukova i Zvonca do Babušnice, Vlasotinca i krajnjeg Leskovca. Na jednom delu puta je skretanje koje vodi ka vrhu Asenovo kale, gde se mogu videti ostaci srednjevekovnog utvrđenja i gnezda surih orlova. Na ovom vrhu je 2005. podignut drveni krst.
U svakom slučaju ova lepota i harmonija je nešto što modernom čoveku svakako sve više nedostaje, pa pogledajte ove slike i razmislite o novoj avanturi!
Za Turizamusrbiji.rs fotografije i tekst pripremio je Milan Todorović, koordinator turističkog portala http://www.tt-group.net/ .