Geografski položaj Niške Banje
Niška Banja je gradsko naselje smešteno u istoimenoj opštini. Deo je grada Niša i pripada Nišavskom okrugu. Prema poslednjem popisu u Niškoj Banji živi oko 4 400 stanovnika. Ovo je jedna od najznačajnijih i najposećenijih banja u Srbiji. Najbliži grad je Niš, smešten na svega desetka kilometara od banje. Od Beograda do Niške Banje ima oko 250 km. Smeštena je u podnožju Koritnika, odnosno Suve Planine, na nadmorskoj visini od 248 metara. Zauzima površinu od 6, 43 kvadratna kilometra, a do nje se najbrže dolazi magistralnim putem Beograd – Niš – Sofija.
Istorija Niške Banje
Niška Banja je jedna od najznačajnijih banja u Srbiji. Poznata je i kao banja rimskog cara Konstantina i srpskih kraljeva. Ovo nije nimalo čudno. U blizini banje se nekada nalazio antički Nais, rodni grad cara Konstantina, i srednjevekovni Niš, jedan od značajnijih gradova dinastije Nemanjić. Lekoviti izvori Niške Banje svakako su bili poznati svakome ko je boravio u blizini. Prve podatke o lekovitim izvorima potiču iz 362. godine, a na prostoru banje pronađeni su brojni predmeti iz rimskog perioda. Kada su Osmanlije pokorile Srbiju, oni su započeli sistematsko uređenje Niške Banje. Kako je ona nekada ležala na starom Carskom drumu, u njoj su često boravili trgovci, putopisci, vojnici i drugi. Prema nekim izvorima, i sam sultan Sulejman I je boravio u Niškoj Banji pri pohodu na Beograd. Tokom sedamnaestog veka ovde se nalazio karavansaraj, a banja je stavljena na mapu konačišta na Carigradskom drumu. Kada je Srbija izborila svoju nezavisnost, započelo se sa planskim uređivanjem banja. Niška Banja nije doživela sličnu sudbinu. Do vremena kralja Milana Obrenovića bila je potpuno zapustela. Kralj Milan je bolovao od išijasa, zbog čega je često boravio po najboljim evropskim banjama. Spas za svoje tegobe pronašao je baš u Niškoj Banji, pa stoga ne čudi toliko insistiranje na njenom uređenju. Najpre je izgrađeno kupatilo, a potom su počeli da niču i drugi prateći objekti. Tokom Prvog svetskog rata ovde su boravili austro – ugarski i bugarski vojnici. Nakon rata država je zvanično preuzela brigu nad Niškom Banjom. Tada su u funkciji bila dva bazena, tri hotela, kao i veliki broj kuća za privatni smeštaj. Već 1932. godine Niška Banja bila je tramvajem povezana sa gradom Nišem. Za vreme Drugog svetskog rata banja je pretrpela teška razaranja, pa se nakon rata pristupilo njenoj obnovi. Ovde je 1954. godine otvoren prvi „ Inhalatorijum “ na Balkanu. Niška Banja je status banje dobila 1963., a 1966. godine je preimenovana u Prirodno lečilište „ Niška Banja “. Za dalja ulaganja se nije moralo dugo čekati. Najpre su izgrađeni stacionari „ Radon “ i „ Terme “, a 2006. godine otvoren je hidro – blok u stacionaru „ Zelengora “.
Lekoviti faktori u Niškoj Banji
Niška Banja ispunjena je brojnim lekovitim faktorima. To su termomineralne vode, prirodno mineralno blato, kao i veoma povoljna i blaga umereno – kontinentalna klima. U Niškoj Banji postoji pet izvora lekovite vode, a njihov kapacitet je oko 50 litara u sekundi. Izvori lekovite vode su Glavno vrelo, Suva banja, Školska česma, Banjica I Pasjača. Ove vode spadaju u red zemnoalkalnih homeotermi, blago mineralizovanih. Prva dva izvora spadaju u red toplih I radioaktivnih, a temperatura vode sa Glavnog vrela iznosi 39 stepeni celzijusa. Pored toga, voda je bogata mineralima I u sebi sadrži natrijum, kalcijum, magnezijum I kalijum. Takođe, poseduje nekoliko vrsta anjona, hidrokarbonate, nitrat I hlor. Voda sa Školske česme je najradioaktivnija, sa temperaturom od 17, 2 stepena celzijusa.
Indikacije za lečenje
U Niškoj Banji se leče :
- Bolesti lokomotornog aparata
- Kardiovaskularne bolesti
- Stanja posle hiruške revaskularizacije miokarda
- Rehabilitacija bolesnika posle ugrađivanja endoproteze kuka I kolena
- Posttraumatska stanja
- Stanja posle oštećenja centralnog I perifernog motornog neurona
- Zapaljenski I funkcionalni sterilitet
- Bolesti respiratornih organa
Okolina Niške Banje i turistička ponuda
Niška Banja svojim gostima nudi bogatu turističku ponudu. U okviru banjskog kompleksa nalaze se tereni za mali I veliki fudbal, rukomet I tenis. Zatim, tu su hipodrom I streljana, a naročito su popularni letovi paraglajderima. Takođe, u okolini banje nalaze se brojne staze pogodne za alpski biciklizam, planinarenje i slobono penjanje. Posetioci ne smeju da propuste da posete kulturno – istorijske znamenitosti ovog kraja. U istočnom delu grada Niša smešten je arheološki park Medijana, jedan od najlepših i najočuvanijih kompleksa iz vremena Rimskog Carstva. Jedan od simbola Niša je Niška tvrđava, a nezaobilazna je Ćele – kula, spomenik nastao nakon čuvene bitke na Čegru. Pored toga, grad Niš nudi i razne vidove zabave, noćni provod, šoping … Niška Banja je bila I ostala banja za kraljevsko uživanje.