Manastir Svete Trojice nalazi se na padinama planine Ovčar, nedaleko od Ovčar banje. Do manastira se dolazi putem iz Čačka ka Lučanima, kroz selo Dučalovići. Po arhitekturi, ovo je najlepši od svih manastira u Ovčarsko – kablarskoj klisuri.
O nastanku manastira nema mnogo podataka. Isti je slučaj sa svim ovčarskim manastirima. Crkva ima osmougaono kube i zidana je u srpsko – vizantijskom stilu raške škole, sa upisanim krstom u osnovi. Smatra se da je manastir Svete Trojice bolje i tvrđe zidan od ostalih ovčarskih manastira. Takođe, pretpostavlja se da su crkvu podigli sretenjski kaluđeri i da im je to bio metoh ili čitluk. Posmatrajući arhitektonski izgled manastira, može se zaključiti da on potiče iz trinaestog veka. Najstariji pomen Svete Trojice potiče iz 1594 . i 1595 . godine, kada je neka Vidosava Radulova, iz okoline seka Lisica, manastiru priložila knjigu. Iznad ulaznih vrata nalaze se urezana imena i datumi posete iz sedamnaestog veka. Imena su takođe urezivana i tokom osamnaestog i devetnaestog veka. Tokom 1723 . godine u manastir Svete trojice prenete su knjige iz zapustelog manastira Sretenja. Kada su u manastir pristigli Vuk Stefanović Karadžić i Joakim Vujić, on je bio gotovo pust. Vuk je zapisao da „ Kaluđera u ovom manastiru nema, nego u njemu žive dva popa sa ženama i đecom “ . Ovaj podatak potvrđuju i drugi izvori i navode da je crkveno imanje tada pripadalo manastiru Sretenje. Tokom popisa svih manastira i crkava u Srbiji, 1836 . godine, navedeno je da je manastir Svete Trojice zidan kada i manastir Blagoveštenje kod Ovčar banje. Za Blagoveštenje se tvrdilo da je podignut u vreme cara Uroša, kao i da je nakon 1459 . godine srušen i zapaljen. Stoga je moguće zaključiti da je slična sudbina zadesila i ostale ovčarske manastire, pa tako i Svete Trojice. Pojedini istraživači ne slažu se ni sa podatkom da je manastir iz šesnaestog veka, kada se prvi put pominje, nego tvrde da on potiče iz sedamnaestog veka. Ipak, u tako nešto je teško poverovati. Ono što je sigurno jeste da se nekada na ovom području nalazilo oko 25 manastira, a danas ih je očuvano svega 10. Manastir Svete Trojice doživeo je značajnije popravke sredinom devetnaestog veka. Pred ulazom u crkvu dozidana je zvonara, na koju su postavljena dva zvona. Međutim, ispostavilo se da crkva nije mogla da izdrži teret zvonika, te je on morao biti srušen 1870 . godine. Krajem devetnaestog veka manastir je doživljavao veoma teške trenutke. Velike kiše i poplave dovele su do odronjavanja zemlje, zbog čega se srušio zid oko manastira. Takođe, usled nepogoda se zvonara nakrivila, crkva je prepukla, a ostale zgrade su postale neupotrebljive. U isto vreme doneta je odluka da se manastir Svete Trojice preobrati u mirsku crkvu, mada je ona, zbog velike štete koju je pretrpela, ubrzo bila zatvorena. Pusta i zapuštena crkva Svete Trojice stajala je punih 40 godine, sve do 1937 . godine. Te godine dolazi do njene obnove. Međutim, manastir je već za nekoliko godina ponovo stradao. Tokom Drugog svetskog rata Nemci su ga čak dva puta bombardovali. Konačna obnova dogodila se 1979 . godine.
U manastirskoj crkvi Svete Trojice nalazi se mermerna rozeta na mestu avmona. Ona je ukrašena motivima iz biljnog sveta. Takođe, u crkvi se čuva mermerni svećnjak sličan onom u manastiru Blagoveštenje. Što se tiše živopisa, crkva Svete Trojice je iznutra izmelterisana. Iz zapisa o životu ovčarsko – kablarskih manastira zna se da su bili živopisani manastiri Blagoveštenje, Nikolje, Sretenje i Svete Trojice. Iz toga se može zaključiti da je stari živopis propao, a crkva je docnije malterisana i okrečena. Ipak, spolja se nalaze dve kompozicije starog živopisa iz sedamnaestog veka. Iznad ulaznih vrata nalazi se prikaz hramovne slave, Sveta Trojica, a iznad unutrašnjih vrata pri ulazu u naos Presveta Bogorodica sa Hristom.
U manastiru Blagoveštenje nekada se nalazio ikonostas iz sedamnaestog veka. On je 1908 . godine, radi rekonstrukcije i konzervacije, prenesen u Narodni muzej u Beogradu. Tada je u Blagoveštenje dopremljen ikonostas iz manastira Svete Trojice, rad Nikole Markovića iz 1868 . godine. Svete Trojice je čekao sve do 1968 . godine da mu bude vraćen njegov ikonostas. Manastir Blagoveštenje je povratak svog ikonostasa iz sedamnaestog veka čekao sve do 1994 . godine. Što se tiče ikona, manastir Svete Trojice ih nažalost nije sačuvao. Brojna uništavanja i krađe, doprineli su nestanku mnogih vrednosti ovog manastira.
Ipak, u manastirskoj riznici očuvano je nekoliko značajnih predmeta. Ovde se nalaze putir iz devetnaestog veka, kao i prestoni krst, izrađen od filigrana, pozlaćen i bogato ukrašen dekorativnim kamenjem i merdžanima. Napravljen je 1846 ., a u Svete Trojice je stigao 1847 . godine. Takođe, u manastiru se nalazi i pozlaćeni drveni polijelej s početka devetnaestog veka. Nekada je manastir Svete Trojice bio mesto na kome su čuvane brojne knjige. Međutim, kada je zapusteo, one su prenesene u manastir Blagoveštenje. Mnoge knjige su odnosili posetioci manastira. Zna se da je Vuk Karadžić sa sobom odneo gotovo 50 rukopisa.
Takođe vredan deo manastirskog kompleksa čini njegov konak. Najbolji opis konaka Svete Trojice dao je Vuk Karadžić. On navodi da se oni nalaze u izuzetno lošem stanju i da monasi napuštaju manastir. Isti opis stigao je i do kneza Miloša Obrenovića, koji izdaje naređenje da se izvrši njihova popravka. Ipak, do obnove konaka nije tada došlo, jer je Miloš smenjen sa vlasti. To je urađeno u vreme kneza Aleksandra Karađorđevića 1844 . godine. Takođe, naziv Ovčar banja potiče upravo iz manastira Svete Trojice. Nekada je manastir imao svoju banju, koja se nalazila na ataru Ovčara. Ona je bila u funkciji do kraja devetnaestog veka, kada je napuštena. Kasnije je brigu o banji preuzela država.
Manastir Svete Trojice je jedan od najznačajnijih ovčarsko – kablarskih manastira. Ovo zdanje dom je duge i mučne istorije. Mnogo podataka o manastirskom životu nema, ali je nažalost sačuvano dovoljno informacija o njegovom stradanju. Bilo da su u pitanju napadi, paljenja, pljačke, ili poplave, svi ti događaji ostavili su neizbrisiv trag na Svete Trojice. Ipak, on i danas izaziva divljenje. Svojom lepotom nenadmašan je među ovčarsko – kablarskim manastirima. O njegovom kulturnom i duhovnom značaju svedoče brojne posete znamenitih ljudi, kao što su bili Vuk Karadžić i Joakim Vujuć. Među ovčarsko – kablarskim verskim hramovima, Svete Trojice je najveći biser.