Đavolja Varoš je jedinstveni prirodni fenomen. Nalazi se na jugu Srbije, 27 km jugoistočno od Kuršumlije, u središtu planine Radan. Đavolju Vroš čine 202 zemljane figure pokrivene kamenim kapama. Figure su visoke od dva do petnaest metara, široke od pola do tri metra.
Kamene figure u Đavoljoj Varoši nastale su dugotrajnim delovanjem erozije nazemljište sastavljenog od rastresitog, ali čvrstog materijala. Razne boje koje se mogu videti na stenama u zaleđu stubova potvrđuju da je nekada ovo područje bilo središte snažnih vulkanskih aktivnosti. Svoj doprinos nastanku kamenih figura dali su i ljudi. Krčenje šuma dovelo je do otvaranja puteva kroz koje je prolazila voda, razorno delujući na okolinu. Voda i erozija zemljišta uticale su na urušavanje i osipanje. Ovim procesom nastaju piramide. Drugi deo procesa sastoji se od spiranja zemlje, čime su se formirale kamene figure. Na nastanak figura uticali su i klimatski faktori ( vetar, sunčevi zraci, promena temperature … )
Geomorfološki fenomeni, kakav je Đavolja Varoš, su veoma retki. Sličnih pojava ima u Alpima ( na prevoju Brener u Austriji i Italiji, U Valerijenu u Francuskoj… ). U Americi se nalazi sličan fenomen, poznat pod imenom „ Bašta bogova “.
Osim po kamenim figurama, Đavolja Varoš je poznata i po dva izvora jako kisele vode. Đavolja voda se nalazi u neposrednoj blizini zemljanih piramida u Đavoljoj jaruzi. Ovo je hladan i ekstremno kiseli ( ph 1, 5 ) izvor sa visokom mineralizacijom. Voda poseduje visok procenat aluminijuma, gvožđa, kalijuma, bakra, nikla i sumpora. Crveno vrelo je drugi izvor. Nalazi se na oko 400 metara nizvodno od prvog, na ravnom terenu. Ovaj izvor je manje kiseo ( ph 3 , 5 ) i ima manju mineralizaciju. Voda sa ovog izvora otiče u korito Žutog potoka. Oksidacija gvožđa utiče na stvaranej crvene terase lepezastog oblika.
Nasuprot naučnim istraživanjima, o nastanku Đavolje Varoši postoje brojne legende. Najpoznatija je svakako ona o skamenjenim svatovima.
Jedna legenda kaže da su se đaci, koji su više voleli provod nego učenje, opkladili sa đavolima da će ih nadmudriti. Izgubivši opkladu đavoli su se pretvorili u glavutke, a đaci, ogrešivši se o dati zavet, pretvorilii u đavole.
Druga legenda kaže da se u dalekoj prošlosti tu nalazilo dobro utvrđeno naselje, čiji stanovnici nisu želeli da se pokore strašnom vladaru koji je bio zao kao sam đavo. Zbog te nepokornosti vladar se naljutio, sakupio silnu vojsku i porušio grad, a njegove stanovnike pretvorio u kamenje.
Treća legedna govori o skamenjenim svatovima. Dve porodice krenule su da prose istu devojku. Svatovi su se sreli u Đavoljoj Varoši, i tada dođe do velike svađe. Kako bi se izbeglo prolivanje krvi, tajanstvena sila ih jekaznila i okamenila.
Najpoznatija legenda vezuje se za svadbu brata i sestre. Naime, u ovom kraju živeli su skromni i povučeni ljudi. Zbog svojih vrlina zasmetali su đavolu, i on reši da im pomrsi konce. Spravi im vodu zahvaljujući kojoj će zaboraviti rodbinske veze. Meštani, opijeni, reše da venčaju brata i sestru. Vila koja je čuvala varoš pokušala je ovo da spreči moleći se Bogu iz sveg srca. Dunuo je jak vetar, okamenio svatove, što je vilu veoma zadovoljilo.
Đavolja Varoš i danas budi strah kod meštana. Ovde noću niko ne dolazi, jer meštani šire priču o zastrašujućim kricima muškaraca, žena i dece. Takođe govore o siluetama nekih bića. Mnogi od onih koji su išli da provere tačnost ovih tvrdnji pobegli su glavom bez obzira. Svedočili su o slikama koje su se pred njima pojavljivale, o svatovima u koloni, muzici … Sve ove slike naglo je prekidao zastrašujući muk. I zaista, tokom noći se mogu čuti brojni zvuci koji ulivaju strah u kosti.
Jedna knjiga o Đavoljoj Varoši sadrži veoma zanimljiv citat : „ U blizini prve prestonice Stefana Nemanje, izdiže se planina Radan. Po njoj šetaju vampiri sa električnim testerama, starosedeoci praktikuju crnu magiju, noću vrebaju đavoli, šljive rastu u obliku pletenica, a kada se na Radan planini ugasi auto, magnetne sile ga vuku uzbrdo. A voda u Ivanjskom potoku koji na jednom mestu, blizu Partizanskog doma, teče uzbrdo. I to onda kada se prolije na put … U ovom kraju još u davna vremena, naselili su se Đavo i Vila, a tada su i nastala fantastična predanja o mističnim pesmama vetra, o vodi kakve nigde nema, o neobičnim legendama, o čudnovatoj rakiji od divlje kruške i još o mnogo čemu … A ispod planine Radan na visini od 600 metara ulazi se u lokalitet ovog nebeskog čuda božanskog porekla. Đavolja Varoš … Avetinjski grad … Čudo prirode … “ .
Đavolja Varoš je danas lepo uređen turistički kompleks. Do same Đavolje Varoši vodi asfaltni put, a kompeks je elektrifikovan i prilagođen turistima. Do zemljanih figura stiže se pešačenjem, a oko njih nalaze se vidikovci. Figure su osvetljene po tehnologiji led dodira sa 28 različitih boja.
Đavolja Varoš je lokalitet izvanredne vrednosti. Pod zaštitu je stavljena još 1959 . godine, a 1995 . godine je uredbom Vlade Republike Srbije proglašena za prirodno dobro od izuzetnog značaja i stavljena je u prvu kategoriju zaštite. Ukupno je zaštićeno 67 hektara površine. Pre nekoliko godina Đavolja Varoš je bila kandidovana za svetsko čudo prirode. Ona to zaista i jeste. Ovaj zadivljujući i zastrašujući lokalitet budi brojne emocije u posetiocima, i stoga se nikako ne sme propustiti.