Manastir Sopoćani, zajedno sa Starim Rasom, predstavlja prvo kulturno – istorijsko nasleđe Srbije koje se našlo na UNESCO – voj listi svetske kulturne baštine. Manastir Sopoćani podigao je kralj Stefan Uroš I ( 1243 – 1276 ). Smešten je nedaleko od izvora reke Raška, na 17 km zapadno od Novog Pazara. Freske manastira Sopoćani smatraju se za remek delo umetnosti.
Istorija manastira
Ne zna se tačno kada je manastir izgrađen. Pretpostavlja se da je to bilo oko 1260. godine. Natpis u prstenu tambura kubeta je oštećen na onom mestu na kome je godina gradnje bila upisana. Naziv manastira poreklo vodi od slovenske reči sopot, što znači izvor. Ono što se sa sigurnošću zna je da Uroš I nije podigao spoljnu otvorenu pripratu i zvonik. Njih je podigao kralj Dušan, između 1338. i 1345. godine. Poslednji radovi na ukrašavanju vezuju se za cara Uroša. Nakon sloma srpske srednjevekovne države nije započelo gašenje Sopoćana. Tursko nasilje primoralo je monahe da skrivaju telo srpskog kralja Stefana Prvovenčanog u manastiru Crna Reka. Krajem šesnaestog i početkom sedamnaestog veka manastir je i dalje živ. Česma, koja i danas postoji, obnovljena je 1625. godine. Krajem sedamnaestog veka, tačnije tokom Bečkog rata, Sopoćani su teško stradali. Monasi su napustili manastir, a sa njega su Turci skunuli olovni krov. Obnova manastira započela je nakon 1926. godine. Ono što je veoma zanimljivo je da su freske uspele da opstanu dva veka u crkvi bez krova. Ono što se zna o freskopisu u Sopoćanima je da je kralj Uroš I unajmio najbolje freskopisce tog vremena. Oni su u Srbiju stigli iz Carigrada, a pretpostavlja se da su freske naslikane između 1272. i 1276. godine. Manastirski freskopis spada među najlepše u Evropi, a neke od najpoznatijih su : Arhijereji se klanjaju Hristu Agnecu, Uspenje Presvete Bogorodice, prikaz mladih kraljeva Dragutina i Milutina, Sveti Apostol Filip … Manastir Sopoćani bio je zamišljen, po ugledu na vizantiju, kao porodični mauzolej. Ta Uroševa želja međutim nije zaživela. I sam Uroš I nije odmah po smrti sahranjen u Sopoćanima, već je to učinjeno naknadno. Danas u Sopoćanima boravi 30 monaha i iskušenika. Ovde se nalazi i deo moštiju svetih lekara Kozme i Damjana, koji su preneti tokom rata na Kosovu i Metohiji, kada je spaljen manastir Zočošte. Deo moštiju Uroša I prenet je u Sopoćane 2002. godine. Od 1979. godine, manastir Sopoćani se, zajedno sa kompleksom Stari Ras, nalazi na UNESCO – voj listi svetske baštine.