Ponuda

Selo Krčmar,Divčibare

Legenda o Markovim čancima Izvor Markovi čanci se nalazi pored puta koji vodi u selo Krčmar, gde iz same stene izvire hladna voda. Legenda kaže da je tuda prolazio Kraljević Marko na putu da osveti brata. Ožedneo od puta, pokušao je da se napije vode iz neuredenog izvora. Pošto se voda razlivala po steni Marko se grdno mučio pokušavajući da utoli žeđ. To je primetio Šarac koji zakopa nogom na mestu gde voda izvire pa su se napravila dva udubljenja u kojima se voda zadrŽavala pa se Marko konačno napi vode.

Legenda o Krčmarici Mari Brat Kraljevića Marka, Andrija, prelazeći preko Maljena zanoći u krčmi kod lepe Mare. Mara, videći tovare blaga koje je Andrija nosio sa sobom, polakomi se i nagovori seljane da ga ubiju i uzmu blago. Kraljević Marko kada je saznao za to pođe da osveti brata. Ugledavši ga na Šarcu, Mara se prepade i pokuša da pobegne. Marko je stiže i ubi na brdu koje se danas zove Marino brdo. Marko je potom sve Marino prodao i podigao na mestu krčme crkvu. Veruje se da je u temelju crkve sahranjen Andrija.

Tek u njihovoj okolini može da se shvati nadahnuće anonimnog pesnika koji je napisao: „Opio me miris lekovitih trava, blagi odsjaj sunca, što u njemu spava. Zato i odlučih, da ću reći svima, najviše mi prija - divčibarska klima“. Međutim, inspiraciju ovde mogu da nađu i ljudi u kojima ne čuči baš nikakav pesnički talenat jer sve u okolini izazva veoma burne emocije, pogotovo ako se neko nađe na najvišem vrhu Maljena, na 1.103 metra nadmorske visine. Zove se i Kraljev sto jer je car Dušan tu slavio pobedu svoje vojske. A uzbudljiv doživljaj garantuje i Prirodni rezervat „Divčibare“, stara šuma na Velikoj pleći, Vražji vir u Crnoj kamenici, kanjon Crne reke i vodopad Skakalo na reci Manastirici.

KRCMAR

POLOZAJ SELA:
 Krcmar je planinsko selo i lezi neposredno pod severnim polozajem Maljena,a na obema obalama Krcmarske Reke.Seoske su kuce uz Reku i to na padinama,pojedinih maljenskih brda,spustajuci se do samog recnog korita.Zemljiste je brdovito,po sve strmo i sumovito.Na juznoj strani dize se odmah Maljen,a na severu su visoka kvarcitna brda,koja sluze kao razvodje recici Bukovcu i Reci.Nad selom su ovi visovi Maljena:Blagulja,Orlovac,Bela Stena (Bijela Stijena),Pehar i Cubrica,a odatle iznad ovih:Kraljev Sto,Crni Vrh,Strazara i Golubac.Nad selom sa severne strane dizu se visovi:Biljezi,Rastova i Cubrica.Svi maljenski visovi su od serpentina.a njegove severne padine od sekundarnih krecnjaka.
 Izvorima je selo vrlo bogato.Krcmarac ne zna sta je bunar i oskudica u vodi.Sa svih strana stacu se Reci mnogi potocici,koji nikad ne presusuju.Poznati izvori u selu su:Manastirica,koja izvire na istocnoj strani sela pod najvisim vrhom Maljena Kraljevim Stolom i tece vodopadom i brzacima sve na sever do stava s Rekom,kada okrene na istok kroz Osecenicu;Reka,kojoj je glava u Markovim Cancima pod Peharom i ispod Bijele Stene,tece na istok do sastava s Manastiricom kad izgubi svoje ime.Ispod Strazare,izmedju Pehara i Golupca silazi na zapadnu stranu plahovita i najveca reka ovog sela Crna Reka.Ispod Pehara sa zapadne strane,gde se sastaju Cubrica i Pehar,ispod presedline Hajduckog Groba,silazi poveca plahovita recica Kozlica,koja ide na zapad i blizu Savinca pada u Crnu Reku.Ispod Golupca,sa zapadne strane,silazi Bukovska Reka i sastaje se po dnu Lastre s Crnom Rekom,te grade vecu Bukovsku Reku.Ispod Golupca s istocne strane izvire na nekoliko mesta ovog najprostranijeg maljenskog visa reka Kamenica,koja tekuci na istok probija ispod Kraljevog Stola i pada posle poduzeg toka u Z.Moravu.

ZEMLJE I SUME:
 Krcmar je prostranstvom zemljista najbogatije selo u okrugu valjevskom.Sav se Maljen,koliko je ovde pomenut,smatra kao njegova svojina (U jednoj presudi kneza Milosa od 1837.god. ustupaju se Krcmaru svi maljenski visovi sa tacnim granicama celog atara.Presuda se i danas nalazi kod seljaka,ali je drzavne vlasti spore).Glavne ziratne zemlje su oko kuca i Reke.Na ovom zemljistu su i kuce i vocnjaci i seje se sve sto je potrebno za kucu.Zemljiste je navodnjeno,nanosno i dosta rodno,osobito kad se uredno natire.
 Glavno imanje sela Krcmara je na Maljenu,poznato pod imenom Divcibare.Divcibare su planinsko polje izmedju Kraljevog stola,Crnog Vrha i Golupca i kroz sredinu njihovu tece i navodnjava ih reka Kamenica.Strazara deli ovu visoravan na dva dela:Prave Divcibare do Gplupca i Pitomine do Kraljevog Stola.Divcibare se protezu u duzinu 7km a u sirinu 2-3km,a ove su suvati i livade,bez i jedne jedine stope oranice.Pitomine i pola Divcibara svojina su sela Krcmara,a druga polovina je svojina susednih uzickih sela.Divcibarski suvati ravnaju se zlatiborskim,a livade dolaze u red najboljih livada u ovoj oblasti.Na njima je sitna socna i vrlo ostra trava i osobito dobro goji stoku.Divcibare i Pitomine izdeljene su medju seljake i svaki seljak ima svoj deo i livada i suvata,koji su najbolji po Golupcu.Sume je po Divcibarama po sve malo,a to su vecinom pojedinacni zabrani.
 Sumom je Krcmar najbogatije selo u ovoj oblasti.Svi maljenski visovi su pokriveni najbogatijom sumom,koje ima od lisnatog drveta i cetinarske.Sume od lisnatog drveta su po selu i padinama maljenskih visova iznad sela,a cetinarske po plecima svih visova pa i onih daljih od sela.Najlepse cetinarske sume su po Peharu,Strazari,Kraljevom Stolu i padinama Golupca.Od cetinara  rastu obe vrste bora,jela,smrca a po selu i smreka,a od suma lisnatog drveta rastu sve poznate vrste,samo sto su one protkane:mecjom leskom,kalinom,belim klenom,javorom,brezom,sumskim drvecem,vrlo retkim u obema oblastima.
 Osim Divcibara i po njima pojedinacnih zabrana,sav je Maljen seoska zajednica,a po Cubrici i onom delu Maljena,koji se spusta u selo,na po vise mesta,ima i porodicnih dzematskih zajednica.Na Cubrici se znaju:Todorcevica,Jankovica i Bandulske zajednice,a ispod Pehara Abdulske i Cekovica zajednice.

TIP SELA:
 Krcmar je selo razbijenog tipa.Kuce su grupisane oko izvora i dolina njihovih potoka ,nisu dalje jedna od druge 20-30m.Dzematske su grupe udaljene po 200m.
 Ispod Bijele Stijene,oko izvora Dobrosa,je dzemat Dobros i u njemu:Radovanovici (3 kuce),Teodosijevici (5 kuca),Grujovici (Milicevici,3 kuce),Nedeljkovici (6 kuca) i Krstivojevici (6 kuca).Ispod ovih su Abdule:Abdulici (Markovici,1 kuca),Pantovici (1 kuca),Marinkovici (2 kuce) i Jankovici (5 kuca).Ispod Abdula,dalje niz Reku su Cekovici:Cekovici (Markovici,1 kuca) i Markovici (Jevtovici,4 kuce).Do Cekovica su Zelenovici:Mitrovici (4 kuce) i Andrici (4 kuce).
Prema Abdulama na levoj strani Reke su Bandule-Cvetkovici (7 kuca) i ispod njih niz Reku:Todorcevici (7 kuca),Mrdici (2 kuce),Petrici (1 kuca) i Paramunci (2 kuce).Po dnu sela,s desne strane Reke,u blizini crkve su Simovici (18 kuca).
 U Krcmaru je negda bio zadruzan zivot na glasu,ali i danas ima povecih zadruga u selu:Radovanovica 1,Jankovica 1,Markovica 1,Bandulska 1 i dr.

PODACI O SELU:
 Krcmar je po harackim tefterima iz 1818. god. imao 25 domova sa 26 poreskih i 71 harackih lica.Po popisu od 1866. god. u selu je bilo 39 domova sa 329 stan.,dokle po popisu od 1874. god. bilo je 10 dom. sa 391 stan.Po popisu od 1884. god. bilo je 52 doma sa 426 stanovnika,dokle po popisu od 1890. god. bilo je 67 domova sa 451 stanov.Po popisu od 1895. god. bio je 71 dom sa 494 stanov.,a po popisu od 1900. god. bilo je 80 domova sa 507 stanovnika.
 Godisnji prirastaj stanovnistva od 1866. god. je 5.35, a procentni 1.34%

IME SELU:
 Za ime Krcmar vezana je ova narodna prica,koju zna ne samo svaki seljak iz sela,nego i mnogi iz okoline.Prica se da je pod Dobrosem,u samoj Reci,bila nekad neka velika putnicka krcma mehana,koju je drzala Krcmarica Mara,ona sto se peva u narodnim pesmama.Zbog toga sto je selo naseljeno oko ove krcme i selo dobilo je ime Krcmar.
 Imena dzematska su imena porodicna,upravo stara prezimenska.

STARINE U SELU:
 Ni u jednom selu ove oblasti nema vise starih znamenitosti kao ovde.

1.Na Bijeloj Stijeni i danas se vrlo dobro raspoznaju zaostaci stare srpske tvrdjave Bijele Stijene (Despot Djuradj Brankovic I Str.398.),koja se pominje u nasim letopisima iz XV veka.Od starog grada,koji je Mahmud pasa razrusio 1458. godine (Glasnik X Str.274.) i danas su dobro ocuvana platna,jedna kula i na njoj kamena kapija.

2.Ispod grada,niz Reku,na mestu gde u nju utice jedan potok s Cubrice,i danas se raspoznaju zidovi i suhomedjine nekadasnjeg gradica Bijele Stijene.Po njivama i danas se izoravaju ostaci od sudova,starog oruzja,alata i kamena,a malo po dalje uz brdo je i staro gradsko groblje,samo je steta sto je s vrlo malo spomenika,gde i ono sto ima,bez natpisa je (U M.Dj.Milicevica zapisano je da je grad Bela Stena bio u Suseoci nad Kolubarom i da je tu bila odsudna bitka izmedju Dusana i madzarskog kralja Ludviga.Nigde nikakvih zidina nema u Suseoci,niti bi se mogle postrojiti pocem se Bela Stena osipa,nigde ni traga od kakvog starog gradskog  naselja,vec sve sto ima,zidine su stare crkve i starog groblja,koje je bilo odmah iznad nje.M.Dj.Milicevic.Knezevina Srbija.Str.366.).

3.Za bitku izmedju Dusana i Madzara u ovom kraju prica se ovo.Dusan je s vojskom dosao na Maljen i tu zaostao,a vojsku poslao niz planinu da ide pred madzare.Car,veli prica,za svo vreme,dokle mu nisu stigli glasovi o dobivenoj pobedi,zadrzao se na Kraljevom Stolu,koji je po njemu i dobio ime,a kad je dobio izvestaj o bitci,onda je sisao u Belu Stenu i tu je sacekao vojsku,pregledao je i posto se odmorio vratio se u Prizren.

4.Kroz ovo selo prolazio je odavna stari put,koji je spajao posavske oblasti sa Pomoravljem.Njim se od  sremske Mitrovice,Sapca i Valjeva islo za Cacak,Krusevac i dalje.Ovo je sve do 1840. god. bio jedini put za Pozegu i Uzice.Od tada je napusten,kad je prosecen put niz Lastru i preko Bukova.Na ovom putu pod planinom i danas ce svaki Krcmarac upozoriti putnika na zidine doma i krcme Krcmarice Mare,koje su moze biti iz poznijeg doba.

5.Po dnu sela je stara crkva,koja je pod visom Orlovcem.Za zidanje crkve narod vezao je ovu pricu.U ovom selu cesto se zadrzavao Kraljevic Marko,gde su kao uspomena na njega ostali Markovi Canci na Peharu,za koje se prica da ih je Markov Sarac iskopao svojim nogama kad mu se gospodar zedan nije mogao vode napiti,jer se voda nije imala gde zadrzati.U selu jedanput zanoci u krcmi Krcmarice Mare,Markov brat Andrija i kad se opie,Mara nagovori neke svoje ljude te ga ubiju.Cuo Marko da mu je brat poginuo,pa dodje u Krcmar.Maru ubije i sve sto je njeno rasturi i rasproda i otide turskom caru i od njega dobije ferman da zida crkvu.Cim je dobio ferman dosao je u selo i na mestu gde je bio ranije ukopao svoga brata Andriju sazida crkvu tako da je sam sobom doneo sav materijal,posto u ovoj pustinji,onda nije bilo zive duse.Narod prica da je i danas grob Andrijin u sarkofagu u desnom zidu(Starac Jovica Bosnjakovic iz Golipca,koji mi je dao mnoge odlicne i pouzdane podatke o vise sela iz svoje okoline i o vise porodica iz tih sela,pricao mi je da je njegov otac,opravljajuci crkvu posle paljevine s protom Stevanom,video svojim ocima uzidan sarkofag Andrije,brata Kraljevica Marka i da su ga iznova uzidali,posto je prethodno prota odrzao parastos).