Гораждевац је веће метохијско село, смештено у долини седам километара југоисточно од Пећи, надалеко од десне обале Пећке Бистрице. Кроз њега пролази асфалтни пут (асфалтиран 1974. године), који повезује Гораждевац и других седам села са градом Пећ.
Село има четири махале: Горњу, Доњу Брежанску и Кучанску махалу, и засеоке: Белинца, Насељење и Фираје.
Горња махала представља западни део села. Смештена је на незнатном брежуљку, који настаје у суседном селу Брежанику, западно од Гораждевца. Готово паралелно се пружа правцем исток запад са асфалтним путем и бива сво изразитији до села Крстовца, где се завршава. Брежуљак се не примећује док се не дође до његовог обода, Кучанске и Доње махале, према северу, или Белинаца комплекса лива- да смештених у долини према југу села. Горња махала се простире према истоку до центра села, одакле се протеже Брежанска махала, која се пружа према истоку до суседног села Почешћа и допире па југоисток до засеока Болинца. Кроз Горњу и Брежанску махалу пролази асфалтни пут од Пећи према селу Крстовцу.
Поред наведене две махале, са јужне стране села разбацан је заселак Насељење. Формиран је између два сватска рата досељавањем Црногораца, који су на том подручју добили шикару, претворили је у обрадиво земљиште и подигли куће, које су раштркане, a сем тога разликују се и по архитектури од кућа у старом делу села (Горња, Брежанска, Доља и Кучанска махала).
Заселак Белинца је на крајњем југоистоку села, ближи суседним селима Милованцу и Добром Долу него центру Гораждевца, коме гравитира. Настао је насељавањем дела породице Манојловић из централног дола села. Куће су им груписане на пристојној страни брежуљка, а припада му и неколико кућа досељеника из Црне Горе, груписаних на заравни.
Кучанска махала скупила се испод брежуљка северно од најужег центра села. Кроз њy протиче јаз, који се рачва више ње и гради речно острвце, на којем се налази десет кућа. Кракови се спајају надно ове, a више Доље махале и јаз тече према истоку кроз плодно поље. На њему се налазе две воденице на растојању од неколико стотина метара. У току читаве године јаз обезбеђује воду за прање рубља, одржавање хигијене и појење стоке, a у току лета и за заливање усева и ливада. Куће су тако распоређене како би укућани могли лако користити воду која извире нешто изнад села.
Доња махала је, наравно, на најнижој надморској висини. Куће су поређане источно од пута који води према северозападу, у правцу села Плављана, и с обе стране пута према североистоку, у правцу Бистрице наспрам Захаћа.
На југозападној периферији села скупио се заселак Фираје са тридесетак ромских породица.
До средине XX века све четири махале су користиле воду са јаза за одржаване хигијене, a пијаћом се водом снабдевале са два извора: Горњомалског и Доњомалског студенца.
Нa улазу y Гораждевац поред асфалтног пута налази се Горњомалско гробље. У њему су четири липе, од којих једна доминира над осталим самониклим дрвећем и украсним садницама поред надгробних споменика. Неколико старих камених крстова од сиге, без натписа, разасутих по гробљу, упућују на закључак да је гробље старо више стотина година.
Километар ниже од овог гробља, такође са леве стране пута, над падином избрешка налази се друго, веће гробље, a у њему црква брвнара.Нa улазу у ово гробље, пред вратима цркве, два вишевековна храста одолевају муњама и годинама. Ово гробље је пространије и, рекло би се, старије од Горњомалског гробља, јер има већи број старих камених крстова од сиге. Топоним Сватовско гробље опомиње о томе да је постојало и оно. Налази се поред пута за Плављане на северној периферији Кучанске махале. Сем назива и предања да су се ту срели сватови и да су ту у сукобу изгинули не препуштајући пут једни другима, других остатака од њега нема.
На њиви, која се налази источно од села, постојао је неки брежуљак површине два три ара. Прича се да је и ту било гробље. Обрадом земље око њега хумка се смањивала и временом нестала, тако да ни од њега нема никаквих трагова.
Црква брвнара посвећена је светом пророку Јеремији. Јединствен је примерак цркава те врсте у Метохији, ,,чије царске двери потичу из друге половине XVI века, па уколико је и црква из тога времена, онда је то најстарији примерак цркава брвнара код нас ... Врло је скромних димензија (3,70 х 8м) и саграђена је од дрвених тални, спојених међусобно усецањем без употребе ексера".
Прилично је ниска, тако да се при уласку у њу одрасли морају погнути, али је под нешто укопан, па се и људи високог раста могу нормално усправити у њој. Покривена је каменим плочама каквим се покривају куће у источном делу северне Метохије. До изградње нове цркво мештанима Гораждевца и суседних села служила је за обављање верских обреда, а од тада стоји као историјски споменик.
Пошто је због старости почела пропадати, указала се потреба за тим да се конзервира и заштити, што је и учињено 1968. године, када је стављена под заштиту државе.
По копзервирању црква није донета у Гораждевац, већ је требало да се постави у дворишту Пећке патријаршије. Међутим, бурном реакцијом Гораждевчана осујећен је покушај и враћена је на старо место, где је и направљена пре пола миленијума, али нису враћене двери, које су биле у дуборезу, а на основу којих је старост цркве утврђена. Мештанима до данас није јасно како су нестале и где се налазе. Задовољени враћањем цркве на старо место, Гораждевчани су се помирили са губитком њеног највреднијег дела, тим пре што је стављена под заштиту државе као историјски спомоник. С обзиром на то да је била тесна да прими вернике из Гораждевца, Почешћа, Бабића, Враговца, Крстовца, Пиштана, Миловапца, Доброг Дола и Орашја, указала со потреба за тим да се изгради већа, пространија и савременија црква, што је и урађено у непосредној близини старе цркве. Изградња нове цркве започета је 1923, а завршена је октобра 1926. године. Тако се на растојању од стотинак метара налазе две цркво: стара, брвнара посвећена светом пророку Јеремији, у гробљу, и нова, посвећена Малој госпојини, подигнута на пространој ледини преко пута гробља и старе цркве. Стара се доживљава као реткост, историјски споменик српске културе, а нова служи за потребе верника и све је посећенима у овом веку.
